О књизи: година / Бацајући оружје у снег, сагнуо сам се над рањеним војником, погледао у његове натечене беживотне очи. У њима је била видљива љубазност, толико стварна и жива да ми је срце издајнички поскочило, и не приметивши то сам, почео сам да плачем. - Не брини, сада ће све бити у реду. Нико више неће моћи да нас узнемирава. Рат је иза мене”, прошапутала сам дрхтавим гласом и чврсто стиснула његов непокретни длан, осећајући како топлота брзо напушта..